ECL – ISPITNI CENTAR

ECL projekat su zajedno pokrenule države EU 1992. godine sa ciljem uspostavljanja jedinstvenog standarda ispita za evropske jezike.

 

Ciljevi

Format ECL ispita prvenstveno je namenjen ljudima, kojima je potreban medjunarodno priznati sertifikat o stečenom znanju nemačkog jezika, bilo za vizu, nostrifikaciju diplome ili studiranje na nemačkom govornom području.

Kao ispitni sistem sa sertifikatom ALTE®, ECL sertifikati su priznati od strane svih nemačkih vlasti, saveznih i državnih organa, kao i ambasada, kao dokaz o poznavanju jezika.

ECL ispiti su medjunarodno priznati u mnogim zemljama sveta i odgovaraju Zajedničkom evropskom referentnom okviru Evropskog Saveta.

 

KRATAK OPIS ISPITA

ECL ispit testira četiri veštine : čitanje ( Lesen), pisanje ( Schreiben), slušanje (Hören), govor (Sprechen). Pismeni deo ispita su modul čitanja i modul pisanja. Usmeni deo ispita su modul slušanja i modul govora.

Testiranje svake veštine se sastoji od dva zadatka.

Prednost polaganja ECL ispita je da nema gramatičkih testova.

Na svim nivoima , prilikom pisanja pisama, je dozvoljeno korišćenje rečnika.

 

OCENJIVANJE TESTOVA

Ispitima  za sve nivoe prisustvuju i kandidate ocenjuju dva licencirana ECL – ispitivača.

Za svaku od 4 veštine može se dobiti maksimalno 25 poena, tako da je ukupan broj poena na ispitu 100.

Broj poena za svaku veštinu pojedinačno

Pismeni deo ispita Ukupan broj poena
Čitanje  (Leseverstehen) 25 poena
Pisanje  (Schriftliche Kommunikation) 25 poena
Usmeni deo ispita  
Slušanje  (Hörverstehen) 25 poena
Govor (Mündliche Kommunikation) 25 poena

Čitanje (Leseverstehen)

Modul čitanje  sadrži 20 zadataka, svaki zadatak nosi 1,25 poena. Ne može se dobiti pola poena  za odgovore koji su samo delimično tačni.Kod zadataka , u kojima kandidati moraju da unesu rešenja u obliku slova u tabelu, ocenjivaće se samo slova uneta u tabelu. U slučaju ispravljenih slova, prihvataju se samo jasno označene ispravke. Ocenjivači ne prihvataju rešenja pronađena van tabele.Kod zadataka, u kojima su rešenja u obliku kratkih odgovora, biće prihvaćeni samo oni odgovori koji se odnose na pitanje. Ako odgovor sadrži bilo šta što nije deo tačnog odgovora, odgovor će biti ocenjen kao netačan. Suvišni odgovori koji su doslovno prepisani iz teksta ocenjuju se kao netačni.

Pisanje  (Schriftliche Kommunikation)

Ocenjivanje veštine zasniva se na pet kriterijuma.U delu testa pisanje kandidati mogu postići najviše pet poena u svakom kriterijumu ocenjivanja i od svakog od dva ocenjivača. U delu testa pisanje može se postići najviše 100 “ocenjivačkih  poena” (50 “ocenjivačkih poena” po zadatku). Nakon ocenjivanja oba ocenjivača, prosek osvojenih poena izračunava se pomoću softvera. Ovaj proračun rezultira brojem poena postignutih u modulu pisanje. U modulu pisanje dozvoljena je upotreba rečnika. 

Kriterijumi za ocenjivanje dela testa pisanje:

Formalna korektnost ( Morfologija, Syntaksa)
Pisana korektnost ( Struktura teksta i ortografija)
Rečnik  (Obim i aktivno korišćenje)
Stil (Pragmatični i sociolingvistički aspekti)
Komunikativna efektivnost ( Ispunjenost zadatka)

 

 

Slušanje ( Hörverstehen)

Modul slušanje sadrži po 20 zadataka. Vrednost svakog zadatka je 1,25 bodova. Ne može se dobiti pola poena za odgovore koji su samo delimično tačni.Kod zadataka , u kojima kandidati moraju da unesu rešenja u obliku slova u tabelu, ocenjivaće se samo slova uneta u tabelu. U slučaju ispravljenih slova, prihvataju se samo jasno označene ispravke. Ocenjivači ne prihvataju rešenja pronađena van tabele.Kod zadataka, u kojima su rešenja u obliku kratkih odgovora, biće prihvaćeni samo oni odgovori koji se odnose na pitanje. Ako odgovor sadrži bilo šta što nije deo tačnog odgovora, odgovor će biti ocenjen kao netačan. Suvišni odgovori koji su doslovno prepisani iz teksta ocenjuju se kao netačni. 

Govor  (Mündliche Kommunikation)

Ocenjivanje usmene komunikacije zasniva se na pet kriterijuma. Kandidati mogu po svakom kriterijumu postići najviše pet poena. Maksimalan broj poena  je 25.

 

Kriterijumi za ocenjivanje govora:

Formalna korektnost (Morfologija, Sintaksa)
Fonetika (Izgovor, fluentnost )
Rečnik  (Obim i aktivno korišćenje)
Stil (pragmatična i sociolingvistička korektnost)
Komunikativna efektivnost (Ispunjenje zadatka)

Oba ispitivača i ocenjivača ocenjuju nezavisno jedan od drugog  i na kraju donose odluku o zajedničkoj oceni kandidata.

Kandidati se mogu prijaviti za celokupan ili parcijalni ( samo pismeni ili samo usmeni deo) ispit. Kandidati, koji su uspešno položili ispit dobijaju sertifikat. U slučaju celokupnog ispita ( pismeni i usmeni deo), ispit se smatra položenim ako je prosek četiri proverene veštine (čitanje, pisanje, slušanje, govor) dosegao granicu od 60%  i najmanje po 40%  u svakoj od četiri veštine. Pismeni deo ispita se smatra položenim ako kandidat ima najmanje 40% u ispitnim modulima „Čitanje“ i „Pisanje“ i ima ukupan prosečan rezultat od 60%. Usmeni deo ispita smatra se položenim ako kandidat ima najmanje 40% u modulima „Govor“ i „Slušanje“ i ima ukupan prosečni rezultat od 60%. Ako kandidat na celokupnom ispitu položi samo pismeni ili samo usmeni deo ispita, dobiće potvrdu o uspešno položenom (usmenom ili pismenom) delu ispita.